Potraži me

Ako ti zanedostaje miris kafe izjutra

dok se tvrdoglavo igraš buđenja,

i dva kolača sa rumom i jabukom,

sa smešnom rukom pisanom porukom,

znaj da i dalje

opasno tursku kuvam.

 

Ako ti zanedostaje šetnja po krovu

nad stidljivim svetlima našeg usnulog mesta,

i ledeni prsti koji se dodirom greju,

fore kojima se drugi ne smeju,

znaj da i dalje

taj pogled čuvam.

 

Ako ti zanedostaje neko da opsuje

guranja, čekanja, u mestu stajanja,

da maše krilima i dok vrtoglavo pada,

da sanja bolje od ovog grada,

ako se i dalje tu negde muvam,

 

potraži me.

 

Možda nam se sreća nasmeje tada. 

 

[fotka: tokkoro.com]